Најдужа трка на свету

ШЧМТ са поносом представља најдужу званично регистровану трку на свету, ултрамаратон на 3100 миља (4989 километара). На овом колосалном тесту воље и физичке издржљивости, мања група тркача покушава да пређе свих 5649 кругова, 883 метара дуге стазе за максимално 51 дан. Да би завршио трку у предвиђеном лимиту, сваки учесник мора да пређе у просеку 97.7 километара дневно! Овакав подухват захтева огромну храброст, физичку издржљивост, концентрацију и способност да се превазиђу замор, досада и мање повреде. Трку организујемо сваке године у Њујорку, од половине јуна до почетка августа.

Историјски, овом ултрамаратону је претходила трка на 2700 миља одржана 1996. године, коју су петоро храбрих учесника без већих проблема завршили за предвиђених 47 дана. Следеће 1997. године Шри Чинмој, оснивач тима, повећао је растојање на 3100 миља. Ту прву трку је двоје тркача успело да заврши у новом временском  лимиту од 51 дан, потврђујући колико је спортистима блиска идеја сталног самопревазилажења. Ове године (2005) трку је на време завршило 12 тркача!

Шупраба Бекјорд (САД), још увек једини женски учесник, завршава овогодишњу трку 64-ог дана. У последњих 10 година је учествовала на сваком ултра-ултрамаратону од 2700 и 3100 миља, прешавши укупно 49,260 километара.

Почеци - историјат ултрамаратонских трка у организацији ШЧМТ

Већ 15 година ШЧМТ спонзорише вишедневне трке у Њујорку и ближој околини. Прва трка овог типа је била трка на 1000 миља (1609 км) одржана 1985. у  Flushing Meadows парку. Ово је уједно била и прва трка те дужине на северној хемисфери у  XX веку. Од те године до данас, трка на 1000 миља се организује редовно. 1987. године Шри Чинмој је проширио визију тркачке заједнице, осећајући да би још већа раздаљина надахнула ултамаратонце да прихвате изазов. Рођен је "Ultra Trio" - скуп од три вишедневне трке, на 700, 1000 и 1300 миља.

Интернационални ШЧМТ је организовао и званичне светске и америчке шампионате 1988. и 1989. у Flushing Meadows парку. 1988. године трка на 1000 миља је уједно била и званични шампионат IAU (Међународног удружења ултрамаратонаца). Јанис Курос (Грчка) је претрчао 1000 миља за 10 дана и 10 сати, поправивши претходни рекорд за дан и по. Шупраба Бекјорд (САД) је победила на 700 миља поставивши амерички рекорд за жене. Сандра Барвик (Нови Зеланд) је подигла светски стандард за жене тркаче на 1000 миља, завршивши трку за 14 дана и 20 сати. Годину дана касније, Ал Хови (Шкотска) је постао прва особа која је претрчала 1300 миља (2092 км) у званичном пласману, у времену 17 дана, 9 сати.

У 1990. години, Шупраба Бекјорд је превазишла рекорд Сандре Барвик за 27 минута. 1991. године, "Ultra Trio" је окупио 60 светских имена на све три трке, што је представљало огромно постигнуће за такмичење овог типа. Ал Хови се вратио у игру, поправивши сопствени рекорд на 1300 миља на 13 сати, а Сандра Барвик постала прва жена која је претрчала 1300 миља у званичној трци, уједно поправивши своје време на 1000 миља за пуна два дана. 1992. године Бекјорд се придружила малобројној тркачкој елити на 1300 миља, која је сада окупљала 10 мушкараца и 7 жена. У 1993. години, Иштван Шипош (Мађарска) је за два сата поправио рекорд Ал Ховија на 1300 миља. 1994. године на 1300 миља је победио Антана Локс (Канада), поставши прва особа која је три пута истрчала ову џиновску трку. 1995. године, Георгс Јермолајевс (Латвија) је поставио нови рекорд на 1300 миља, на 16 дана и 14 сати.

Данашњи изазов - 3100!

Године 1996. је растојање повећано на невероватних 2700 миља. Победио је Георгс Јермолајевс са резултатом 40 дана и 11 сати, у просеку је прелазећи 107 км дневно. Прва жена која је претрчала ову раздаљину је постала Шупраба Бекјорд, у времену 43 дана и 1 сат. Тада је Шри Чинмој најавио да ће следеће године трка бити још дужа! Те 1997. године, Едвард Кели (САД) је превазишао сву врелину и влагу Њујоршког лета, победивши у првој трци на 3100 миља за 47 дана и 15 сати, у просеку 104.8 км дневно. Бекјорд је постала прва жена на 3100 миља, постигавши резултат од 51 дана и 2 сата. Учесници су успели да превале раздаљину од Њујорка до Калифорније, трчећи.



У 1998. години, Иштван Шипош је надвладао Келија, победивши преосталу тројицу учесника са временом 46 дана, 17 сати, у просеку 107 км дневно. Петоро тркача су следеће, 1999. године, морали да се носе са високим јулским температурама од 32-38^oC у чему је највише успеха имао Кели, победивши у времену 48 дана и 12 сати. 2000. године је време било повољније, па је од четворо учесника троје завршило трку, први од њих Ашприханал Алто (Финска) за 47 дана и 13 сати. Алто је победио и следеће 2001. године у конкуренцији од само три такмичара. Број учесника се 2002. удвостручио, а победио је Мадупран Волфганг Шверк (Немачка) поправивши рекорд трке за читава 4 дана, са временом 42 дана и 13 сати, у просеку 117 км дневно. Алто је такође поправио претходни рекорд освојивши друго место, а Бекјорд је по шести пут истрчала трку. 2003. године, Србија и Црна Гора је добила победника. Први је кроз циљ прошао Н.А. Арсић из Ниша, оставивши иза себе шест ултрамаратонаца светске класе. Следеће године, Алто је победио по трећи пут, поствивши лични рекорд од 46 дана и 6 сати, друго најбоље време трке. У претходној трци, 2005. године, испред 13 учесника најдуже трке на свету, победио је по други пут учесник из наших крајева, Лесковчанин Срђан Стојановић, о чему можете више прочитати овде. Срђан је трку завршио скоро 300 км испред троструког шампиона А.Алта, са резултатом 46 дана, 11 сати, што је треће најбоље време трке. Бекјорд је наставила своју серију од сада већ девет завршених ултра-ултрамаратона на 3100 миља.

...и Срђан Стојановић из Лесковца, победник 2005.

Филозофија Шри Чинмој маратон тима је непрестано самопревазилажење, проширивање личних ограничења сваке врсте и бољи квалитет живота који из тога следи. У спорту и нарочито у трчању се овај дух превазилажења испољава на најједноставнији, најдиректнији начин. Било да је у питању грандиозно спортско постигнуће или тек нека мала лична победа, превазићи себе значи само једно - напредовати и изнутра и споља. ШЧМТ жели све најбоље будућим победницима над собом, као и будућим учесницима наше најдуже трке на свету, десете јубилеарне трке на 3100 миља, 2006. године у Њујорку.